 |
free hosting image hosting hosting reseller online album e-shop famous people |  |
  |
||
|
free hosting image hosting hosting reseller online album e-shop famous people | |
|
||
|
|
Kompjuterski mre`i
|
|
|
|
|
Mre`na bezbednost Mre`nata bezbednost zapo~nuva so fizi~ka bezbednost.Mre`nite komponenti kako serveri,hub-ovi i ruteri treba da se locirani vo bezbedni sobi za oprema. Del od fizi~kata bezbednost e vo za{titata na va{ite kabli od o{tetuvawe i elektronsko prislu{uvawe.Kablite treba da se vodat vo yidovite ili tavanite a ne da le`at na pod.Te{ko e da se za{titat rabotnite stanici zatoa {to obi~no gi ima mnogu rasprskani vo zgradata.Edinstven na~in da se obezbedi vakvata oprema e da se ograni~i pristap do zgradata i da se postavi ~uvar ili recepcioner na site otvoreni vlezovi. Bezbednosni modeli Ima dva osnovni bezbednosni modeli:bezbednost so delewe na informacii i korisni~ka bezbednost.Bezbednosta so delewe bara {ifra za pristap do mre`nite resursi.Mo`e da nazna~ite dve oddelni {ifri.Ednata da obezbeduva celosen pristap za vlez i izlez,a drugata samo pristap za vlez(~itawe). Korisni~ka bezbednost dozvoluva pristap baziran na specificirana korisni~ka smetka i na grupata na koja {to pripa|a korisnikot.Nekoi grupi mo`e da imaat celosen pristep do korisnikot.Nekoi grupi mo`e da imaat samo pristap za ~itawe na istite resursi.Korisnikot mo`e da pripa|a na razli~ni grupi. So sledewe na mre`nite nastani mo`e da kreirate spisoci na vlezovi.Potoa mo`e da gi studirate ovie spisoci za da vidite dali va{iot sistem e napadnat od neavtorizirani lica. [ifri Bezbednosta mo`e da se zgolemi so koristewe na dobri proceduri za {ifri. Prvata komponenta od procedurata za {ifri e da se bara od korisnicite da kreiraat sigurni {ifri.Barajte {ifrite da imaat minimalen broj na karakteri. [to pove}e karakteri sodr`i {ifrata tolku pote{ko e da se probie.Koristej}i broevi zaedno so bukvi vo {ifrata isto taka e podobro.Korisnikot ne treba da ima broj {to lesno se pogoduva ili zbor od re~nik.Pottiknuvajte politika na kompanijata koja {to ne dozvoluva delewe na {ifri. Bezbednosta se zgolemuva koga {ifrite se menuvaat ~esto.Konfigurirajte go va{iot sistem taka {to {ifrite }e istekuvaat so tek na vreme.Korisnikot }e bide predupreden da ja smeni svojata {ifra pred da iste~e.Ako korisnikot ne ja smeni {ifrata pred da iste~e,toj se isklu~uva od sistemot. Treba da go konfigurirate sistemot taka {to }e se zaklu~uva korisni~kata smetka posle nekolku posledovatelni gre{ni obidi.Ova gi otka`uva hakerite. Isto taka treba da ja smenite i svoja administratorska smetka,vo UNIX,va{ata korenova smetka,za da gi razo~arate hakerite. Enkripcija Enkripcijata koristi taen algoritam nare~en klu~ za da gi kriptira podatocite taka {to nemo`at da bidat pro~itani.Enkriptiranite poraki potoa mo`at da bidat bezbedno prateni preku javnite komunikaciski linii bez da se gri`ite za prislu{uvawe.Na prima~kiot kraj tajniot klu~ se koristi za da se enkriptira podatokot taka {to toj mo`e povtorno da se ~ita. Javniot klu~ za enkripcija koristi dva klu~a,privaten i javen klu~.Da ispratite podatok koristite kopija na javniot klu~ od li~nosta na koja i ispra}ate podatoci.Enkriptiranite podatoci mo`at da bidat dekriptirani samo so koristewe na privatniot klu~ na prima~ot. Firewall Fajrvol e hardver i/ili softver koi stava sigurnosna bariera pome|u va{ata mre`a i nadvore{nite mre`i.Toj se koristi naj~esto pome|u organizacii i internet.Fajrvolot na baza na filtrirawe na paketite go pregleduva sekoj paket za da re{i dali ima dozvola da pomine niz mre`ata. Serverot mo`e da bide konfiguriran kako proksi za da se kreira fajrvol.Koga nekoja rabotna stanica saka da komunicira so internet mora da dostavi barawe do proksi serverot.Site komunikacii pome|u vnatre{nata mre`a i internet mora da pominat preku proksi serverot. Mre`na instalacija Pove}eto mre`ni administrativni zada~i se dosadni i se povtoruvaat.No, dizajnirawe i instalirawe na nova mre`a e slavna rabota za mre`en tehni~ar. Instalacijata na nova mre`a mo`e da se podeli vo tri fazi:dizajn, implementacija i popravawe na gre{kite.Prvata i najva`na faza vo instaliraweto na nova mre`a e fazata na dizajn.Podolu e daden grafi~ki prikaz na koli~estvoto na pari i vreme potro{eno na dobra mre`na instalacija vo sporedba so slaba.
Buxetirawe za nova mre`a Najva`oto {to treba da se zeme vo fazata na dizajn e celta na mre`ata.Zada~a na mre`niot dizajner e da gi pretvori barawata na biznisot vo soodveten hardver i softver.Bez ralika kolku fantasti~en e va{iot nov mre`en dizajn, ako ne gi zadovoluva potrebite na biznisot,toj e samo frlawe na vreme i pari. Osven ako nemate neograni~en buxet }e mora da im doka`ete na ~elnicite vo kompanijata deka proektot }e obezbedi korisno vra}awe na sredstvata.Vo slu~ajot so kompjuterskite mre`i,vra}aweto na sredstvata mo`e da se meri so pogolema produktivnost od vrabotenite vo kompanijata ili so podobren servis kon potro{uva~ite.Cenata za nova mre`a mo`e da se podeli na tri kategorii kako {to e prika`ano podole: Fiksna,poznata Nov hardver i softver. Doveduvawe na postoe~kata mre`a do baranite potrebi. Instalacija. Trening na korisnicite. Oprema za okolinata kako klimi i obezvla`nuva~i na vozduh potrebni za mre`ata. Taksi za licencirawe na operativniot sistem i aplikaciskiot softver. Fiksna,no nepoznata.Ova gi vklu~uva tro{ocite za: Testirawe i popravka na gre{kite. Cena na provizija za sekoe mo`no zaostanuvawe na vremeto za integracija na mre`ata. Konstantni.Ova gi vklu~uva tro{ocite: Dodaten personal za poddr{ka posle integriraweto na mre`ata. Komunikaciski taksi.Dali }e se zgolemat tro{ocite za komunikacija na dale~inskite delovi od WAN.Dali }e ima zgolemeni tro{oci za dale~inski dial-up pristap. Cena na struja potrebna za novata oprema. [to morate da zemete vo predvid za dizajnot Odbegnuvajte da koristite najnova tehnologija.Novata tehnologija e nedoka`ana i mo`e da sodr`i gre{ki ili da bide mnogu te{ko da se implementira vo postoe~kata oprema.Vetuva~kite najnovi tehnologii se poka`alo deka nemaat dobar priem i brzo is~eznuvaat,ostavaj}i gi sopstvenicite bez kompatibilnost i poddr{ka.Ako se bara najnova tehnologija zatoa {to gi zadovoluva potrebite na biznisot,razmislete za pilot proekt. Ako novata mre`a treba da se integrira vo postoe~ka mre`a,dali ima raboti za kompatibilnost?Mnogu postoe~ki mre`i imaat pra{awa za performansite ili padovi.Treba da si postavite pra{awa za tie raboti vo va{iot dizajn za novata mre`a.Dali na postoe~kata mre`a i treba hardver,softver ili a`urirawe za da se integrira so novata mre`a? Ako postoe~kata mre`a e daleku zastarena,mo`e }e bide potrebno i nejzino nadgraduvawe.Na primer,na nova 100MHz mre`a vo postoe~ka 10MHz mre`a mo`e da kreira nepredvideno tesno grlo.Dali na postoe~kata mre`a i treba nadgradba na protokol?Na primer,dali treba da se konvertira od IPX/SPX vo TCP/IP?Ova treba da se izvede pred integracija na novata mre`a. Koristete samo poznati marki imiwa za komponentite na novata mre`a. Komponentite od nepoznati kompanii mo`e da se poeftini,no dali taa kompanija }e bide tuka posle edna godina ako vi trebaat rezervni delovi ili tehni~ka poddr{ka.Poznatite vendori investiraat mnogu pari vo in`enerstvoto so cel da odr`at dobra reputacija na kompanijata. Lista za proverka za dizajn Mre`a q Koj operativen sistem }e go koristi? q Kolku rabotni stanici }e vi trebaat? q Kade }e bidat locirani korisnicite? q Kolku serveri }e vi trebaat? q Dali }e trebaat novi printeri ili modemi? q Dali treba da ja razdelite mre`ata na segmenti ili podmre`i?Za{tedete vreme i pari podocna so planirawe sega za ponatamo{niot razvoj na kompanijata. Ustanovi q Razgledajte go planot na zgradata za da odlu~ite kade to~no }e ja stavite novata oprema.Dijagramite za postavenosta na kablite mo`e ne va`at deneska. q Stavete ja mre`nata oprema vo zaklu~ena soba za oprema za da se spre~i kradewe. q Pristap na temperatura i vla`nost vo okolinata kade {to }e se postavi opremata.Dali e vo ramkite na tolerancija vo specifikacijata na opremata. q Dali opremata }e bide locirana vo oblast kade ima zgolemeno koli~estvo na prav,ne~istotija,maslo ili damki kako {to se oblasti na obrabotka.Mo`e }e treba da kupite industriska grade`na oprema.Napravete napori za da ja za{titite opremata {to e mo`no pove}e i da osigurate ~esta proverka i prevencija. q Dali opremata i kablite }e se lociraat vo blizina na elektri~na oprema,kako generatori,visok napon i elektromagnetni zra~ewa.Oprema so visok napon kako golemi elektri~ni motori ili grejna oprema mo`e da predizvikaat kolebawa na naponot.Visoko volta`ni uredi kako fluorescentni svetilki ili visoko frekventni uredi kako mikrope~ki i sli~no mo`e da predizvikaat elektromegnetni zra~ewa.Koristete stabilizator ili Uninterruptible Power Supply (UPS) za za{tita od kolebawa na naponot.Vo okolina so visoki zra~ewa, koristete STP,COAX ili fiber opti~ki kabli,a ne UTP. q Provereto ja strujata na individualnite elektri~ni kola za da se osigurate deka }e ja izdr`at novata oprema. Operacii q Za{tita na podatocite.Kreirajte bekap raspored.Odredete nadvore{en sklad za bekap informacii. q Tolerancija na pad.Kolku dolgo mre`ata mo`e da bide vo pad pred toa da i na{teti na kompanijata.Dali brzoto oporavuvawe e kriti~no?Koe nivo na RAID se bara? q Bezbednost.Dali se potrebni nivoa na korisnici i {ifri?Postavuvawe na politika za {ifri.Bezbednosnite merki mora da se prevzemat pred mre`ata da se integrira zatoa {to mo`e da se javat sigurnosni dupki za vreme na implementacijata. q Konvencija za imiwa.Dizajnirajte konzistentni imiwa za mre`nite resursi.Ako {emata so imiwa ne e adekvatna,vospostavete nova imenuva~ka konvencija na postoe~kata mre`a pred da ja stavite novata. Implementacija Implementacija e vistinskata instalacija na hardver,softver i konfiguracija na mre`nite izlezni karti i ruteri. Plan za minimalen sistemski rok za implementacija.Dali mre`ata mo`e da se integrira preku vikend ili praznik?Dali integracijata mo`e da se izvr{i postapno i vo fazi? Potvrdete deka mo`e da go kontaktirate proizvoditelot na opremata za tehni~ka pomo{ za vreme na instalacija na kriti~na oprema.Dali brojot za tehni~ki servis e validen?Posetete go web sajtot na proizvoditelot za najnovi predupreduvawa. Lista za proverka vo implementacijata q Instalirajte hardver. q Vnesete go operativniot sistem. q Konfigurirajte gi protokolite. q IP adresirawe i IP konfiguracija. q Pravewe na smetki i {ifri.Mo`e }e vi trebaat posebni smetki za testirawe. q Mestewe na printerite i pristap do niv. q Konfigurirawe na modemite i faks aplikaciite. q Mapa na zaedni~ki direktoriumi. q Instalirajte go i konfigurirajte go aplikaciskiot softver. Del od mre`nata implementacija ja vklu~uva i dokumentacijata.Napravete ili obnovete go planot na zgradata i dijagramot na kabli.Kreirajte ili obnovete gi mre`nite operativni proceduri i voda~i. Posle implementacija na nova mre`a ili integracija na nova mre`a vo postoe~ka va`no e da se sledat performansite na mre`ata da se bide siguren deka nema nepredvideni tesni grla.Sledete go redot na printerot za da vidite da ne e mnogu golem ili mnogu mal. Smena na mre`niot kontrolen sistem Najdosadna,no isto i najva`na zada~a za mre`en administrator e dokumentirawe na mre`ata.Dokumentiraweto na va{ata mre`a }e vi za{tedi golema suma na vrema i pari.Vremeto {to e potrebno da se dokumentira kako {to napreduvate }e bide mnogu pomalo od vremeto za dokumentacija otposle.Mnogu e te{ko da popravite mre`a dodeka barate informacii {to vi trebaat za da svatite se za nea. Dobar dokument za mre`a go sodr`i slednovo: q Plan na postavenost i postavenite kabli q Konfiguracija na opremata q Instalirani aplikacii q Licenci,garancii i dogovori za servis Odr`uvajte baza na podatoci koja mo`e da bide dostapna na tehni~ari preku mre`ata.Dokumentacijata treba da bide za~uvana i elektronski i kopirana. Ako imate instalirano nova mre`a,vklu~ete ja cenata na dokumentacijata na mre`nite instalateri vo nivnata cena. Planot na postavenost treba da ja dokumentira lokacijata na sekoe par~e na postavena oprema.Planot za kabli gi sodr`i site kablirawa.Razvijte konzistenten broen sistem za identificirawe na opremata i kablite.Site kabli treba da bidat ozna~eni i nivnata lokacija snimena na planot. Konfiguracisko upravuvawe Konfiguracisko upravuvawe e odr`uvawe na zapisi so status na oprema i konfiguracii.Statusot na oprema e sledewe na mre`nite komponenti {to rabotat i {to ne rabotat.Nekoja oprema mo`e da e pratena na popravka.Nekoja pak mo`e da se servisira vnatre i da se ~eka nejzin nekoj del. Konfiguracijata vklu~uva zapisi so tipot na mre`ni karti,podesuvawe na resursi kako IRQ.I/O,DMA,MAC i IP adresi,mre`ni protokoli i redosled, serverski korisni~ki smetki,grupi,profili i {ifri.Ako ja dokumentirate konfiguracijata na mre`nata oprema taa mo`e da bide podignata vo slu~aj na pad za mnogu kratko vreme. Kontrola na promeni Kontrola na promeni zna~i vodewe na zapisi za sekoe menuvawe na mre`ata.Smena zna~i instalirawe ili zamena na mre`en adapter,instalacija ili zamena na softverska aplikacija i a`urirawe na softver ili servisni pakuvawa. Vo pogolemi mre`ni okolini ima grupa za kontrola na menuvaweto.Treba da popolnite formular za barawe za promeni koj treba de se odobri od grupata.Vo nego treba da gi navedete pri~inite za menuvaweto,datata i vremeto koga mislite da go izvr{ite i koi delovi od mre`ata }e bidat vo prekin odredeno vreme. Kontrolata na smena ve tera da razmislite za promenite i posledicite od niv. So pravilna dokumentacija i planirawe mo`e da se povle~ete od promeni ako ne{to trgna naopaku.Kontrolata na promeni komunicira za promenite so celiot IT oddel taka {to site znaat {to se slu~uva. List za konfiguracija na Rabotna stanica/server q Seriski broj q Procesor q Tip na BIOS i data q Podesuvawe na resursi kako IRQ,I/O adresi,DMA q Tip na RAM i koli~estvo q Tip na hard disk,kapacitet i podesuvawa q Drugi uredi za skladirawe q Verzija na operativen sistem q Aplikacii,lokalni i mre`ni q Tip na mre`en adapter i IP adresa q Mre`ni protokoli i podreduvawe q Serverski korisni~ki smetki,profili,grupi i {ifri List za mre`ni komponenti q Proizvodstvo,model,seriski broj q Verzija na BIOS q Mre`ni IP adresi q Konfiguracija Va{ata dokumentacija treba da gi sodr`i site standardni mre`ni proceduri kako rutini za bekap i lista za site mre`ni problemi.Listata dava mo`nost da se vidi dali nekoj problem ima istorija i lesno go prepoznava. Bez razlika kolku se trudite,za nekoe vreme va{ata dokumentacija }e stane neto~na i nekompletna.Audit(popis) e inventar na celata oprema,konfiguracija i proceduri.Toj se pravi godi{no. Odr`uvawe na mre`ata Bekap Va`no e da kreirate bekap procedura za va{ata mre`a.Ovaa procedura treba da definira raspored i tip na za~uvuvawe koj }e bide kreiran.Sekoj bekap disk ili lenta treba da bide jasno imenuvan i vnesen vo lista. Datotekite so podatoci treba da se bekapuvaat mnogu po~esto otkolu programite.Obi~no samo serverite se bekapuvaat.Podatocite za~uvani na rabotnite stanici ~esto se menuvaat.Korisnicite treba da se predupredat va`nite podatoci da gi memoriraat vo zaedni~ki folder na serverot. Najednostavniot bekap e da se iskopiraat selektiranite datoteki na program za ~uvawe na bekap.Kopijata ne gi podesuva atributite na arhivata na datotekata. Ako ste potro{ila nekolku ~asovi te{ka rabota na nekoj va`en proekt,mo`ete da ja za{titite va{ata investicija so momentalno sozdavawe na kopija. Za obi~en plan za bekap postojat tri vida na bekap: Celosen bekap.Ovoj gi za~uvuva site datoteki bez razlika dali se smeneti ili ne.Za sekoja datoteka se pravi arhiva na atributite. Inkrementira~ki bekap.Ova gi za~uvuva samo datotekite koi se smeneti od posledniot inkrementira~ki ili celosen bekap.Se pravi arhiva na atributi. Diferencijalen bekap. Ova gi za~uvuva samo datotekite koi se smeneti od posledniot inkrementira~ki ili celosen bekap.Ne se pravi arhiva na atributi. Mediumi za bekap Mala koli~ina na podatoci mo`e da se ~uvaat na flopi disketa.Kompakt diskovite na koi {to mo`e da se pi{uva (CD-W) se se popopularni kako medium za bekap za doma i za mali biznisi.CD-W mo`e da za~uva podatoci do 650MB. Najpopularen medium za za~uvuvawe e magnetnata lenta.Ima tri vida na magnatni lenti: q Digital audio Tape (DAT) so kapacitet od 1 do 12 GB. q Digital llinear Tape (DLT) so kapacitet od 10 do 35 MB. q Kertrix od ~etvrt in~ (QIC) so kapacitet od 40MB do 25GB. Posle snimaweto treba da go ~uvate va{iot bekap medium na sigurno mesto.Najdobro mesto za ~uvawe e siguren ognootporen sef.Sefot ne treba da bide blisku do sobata so mre`na oprema.Ne sakate po`ar vo sobata so oprema da gi odnese i podatocite od va{iot server i nivnite kopii.Zavisno od koli~inata na podatoci na va{ata mre`a,mo`ebi }e sakate da zavuvate celosen ili inkrementira~ki bekap vo siguren ormar na druga strana. Za{tita od virusi Kompjuterski virusi se programi napraveni od sociopatski programeri koi sakaat da pri~inat {teta na va{iot kompjuter.Nekoi virusi se samo mali dosadni nervira~ki raboti,kako virusot ambulanta koj prika`uva mala ambulantna kola kako vozi dolu po va{iot ekran.Za nesre}a,pove}eto virusi se mnogu podestruktivni.Nekoi virusi bri{at podatoci od va{iot kompjuter ili se obiduvaat da go formatiraat hard diskot,pri~inuvaj}i gubewe na site podatoci i programi. Ima mnogu razli~ni tipovi na virusi.Virusite na “boot sector” go napa|aat va{iot master boot zapis na diskot,koj mu e potreben na kompjuterot za da startuva.”Trojanski kow” e program {to se preprava deka e korisen,kako igra.Skri{no gi o{tetuva ili bri{e va{ite datoteki koga gi koristite.Dali nekoga{ ste kreirale “macro” dokument dodeka ste rabotele vo word so pi{uvawe.Ako primite pi{an dokument prika~en za va{iot meil,toj mo`e da sodr`i macro koj mo`e da e destruktiven.Deneska ima pove}e od 8,000 virusi. Duri i nekoj softver izlezen od komercijalna fabrika za softver mo`e da e ispora~an so virus. Ima nekolku dobri antivirus programi na pazarot.Tie go proveruvaat kriti~niot boot sector na va{iot kompjuter sekoga{ koga toj startuva,no ova ne e kompletna inspekcija.Izlo`eni ste na rizik od virus i treba da napravite komletno skenirawe so antivirusen program sekoga{ koga nekoj od ovie nastani se slu~il: 1.Ako pozajmite flopi disketa od prijatel,ja donesete od u~ili{te ili od rabota i ja stavite vo flopi drajvot.Skenirajte gi site nepoznati disketi od virusi pred da gi upotrebite.Ako kompjuterot ve}e go pro~ital diskot,skenirajte go hard diskot. 2.Se logiravte na BBS ili ste simnale datoteka od internet. 3.Ste primile e-mail dodatok i ste go otvorile. 4.Do{lo va{eto regularno odredeno vreme za odr`uvawe na kompjuterot. Anti virus softver Koga za prvpat }e instalirate program za proverka od virusi,toj }e gi snimi informaciite za site va`ni sistemski datoteki na va{iot kompjuter.Ova se vika “inoculation”.Koga programot proveruva od virusi,gi sporeduva va{ite sistemski datoteki so snimenata informacija.Ako go nadgradite va{iot operativen sistem,na primer od Windows 95 na 98,proveruva~ot na virusi }e ve izvesti deka sistemskite datoteki se promenile.Bidej}i ova e o~ekuvano,}e mu dadete instrukcii na programot da inokulira povtorno. Najpopularen antivirus e Norton Antivirus od Symantec. Drug popularen program e Virusscan od McAfee. Antivirusniot program gi bara sistemskite fajlovi {to se smenile i skenira za digitalni potpisi od poznati virusi.Kako i da e,nad 200 novi virusi se otkrivaat sekoj mesec,taka {to treba da go nadgraduvate va{iot antivirus redovno.Najnovite Norton i McAfee programi vi dozvoluvaat da gi a`urirate virusnite definicii preku modem i internet konekcija.Norton a`uriraweto e besplatno edna godina.Otkako gi simnavte a`urirawata na virusnite potpisi,treba da gi distribuirate na rabotnite stanici. Patch-ovi i a`urirawe Od povicite za tehni~ka poddr{ka,proizvoditelot mo`e da identifikuva problem kaj negoviot produkt i da razvie softerski patch za da go popravi.Tie obi~no go pravat patch-ot dostapen za site preku simnuvawe od Web sajtot na proizvoditelot.Treba da se informirate za site patch-ovi na softver koristen od va{ata kompanija. Pred aplicirawe na patch bidete sigurni da ja pro~itate sekoja zabele{ka {to odi so nego.Patch-ot naj~esto e razvien za da dozvoli produktot na proizvoditelot da raboti so drug specifi~en softver ili hardverski ured.Ako softverot na proizvoditelot raboti dobro na va{ata mre`a,i ne koristite softver ili hardver za koj e namenet patch-ot,mo`e da ne go instalirate patch-ot.No,ako podocna e pu{ten patch koj go re{ava problemot vo va{ata mre`a,bidete sigurni dali ne treba da gi instalirate drugite patch-ovi po nekoj baran redosled. Zapo~nete so aplicirawe na patch-ot na limitirano nivo.Pred instalirawe na patch-ot,za~uvajte gi site sistemi koi mo`e da bidat pogodeni od nego.Ako toj raboti dobro,donesete gi site mre`ni uredi na isto revizisko nivo. Ne treba da go kupuvate sekoe novo izdanie {to proizvoditelot }e go plasira na pazarot.Ako a`uriraweto obezbeduvanova funkcionalnost {to i treba na va{ata kompanija,toga{ treba da razmislite za a`urirawe.Mnogu pati ste prinudeni da kupite a`urirawe zatoa {to proizvoditelot na ja podr`uva pove}e starata verzija. Sli~no kako kaj patch-ovite,zapo~nete so instalirawe na a`uriraweto na limitirano nivo. Pred instalirawe na a`uriraweto,za~uvajte gi site sistemi koi mo`e da bidat pogodeni od nego.Ako toa raboti dobro,donesete gi site mre`ni uredi na isto revizisko nivo. Brzi a`urirawa se boot-abilni disketi so kod na niv.Se butira sistemot so niv.Vnasete gi odgovorite na pra{awata na ekranot.Brziot program go izveduva a`uriraweto.Treba da dr`ite kopija od prethodniot brz program vo slu~aj da ima problem so novoto a`urirawe. Nadgleduvawe na sistemot Treba redovno da ja nadgleduvate va{ata mre`a za da se osigurate deka raboti efikasno.Simple Network Management Protocol (SNMP) vi dozvoluva da nazna~uvate programi za nadgleduvawe na parametrite na mre`ata,kako hub-ovi, mostovi i ruteri.Vie nazna~uvate granica za parametarot {to se nadgleduva. Koga parametarot }e ja dostigne granicata,programot pra}a poraka do kompjuterot nazna~en kako SNMP mre`na upravuva~ka konzola. Re{avawe na problemite kaj mre`ata Koga }e primite povik za tehni~ka poddr{ka,treba da go zapi{ete problemot kako {to }e go primite povikot.Otkako }e go re{ite problemot,treba isto taka da go dokumentirate re{enieto. Naj~esto nazna~en prioriteten sistem koristen od tehni~ka poddr{ka i da se dade prioritet na toj {to najglasno vika.Site korisnici mislat deka nivniot problem e prioriteten.Vi treba sistem koj }e gi podreduva problemite po va`nost i }e definira metod za nivno razre{uvawe. Za da prioretizirate problem treba da navlezete vo serioznosta na problemot i kakov udar ima toj vrz mre`ata.Problemot {to go spre~uva korisnikot od sekakva rabota e pova`en od problemot koj mu dozvoluva na korisnikot da raboti povremeno.Problemot koj vlijae na zaedni~kite resursi na mre`ata e pova`en od problemot {to zafa}a samo eden korisnik. Organizaciite naj~esto imaat dve nivoa na tehni~ka poddr{ka.Prvo nivo gi vklu~uva poneiskusnite tehni~ari koi se gri`at za site dojdovni povici.Ako e mo`no tie }e se obidat po telefon da go re{at problemot.Ako ne mo`at da go napravat toa,tie }e go posetat li~no mestoto. Ako problemot ne mo`e da se re{i od prvoto nivo na tehni~ari,tie }e go predadat problemot na vtoroto nivo.Tehni~arite od vtoroto nivo se poiskusni i so pove}e znaewe. Problemi so rabotnite stanici Pove}eto povici do tehni~kata poddr{ka se korisni~ki gre{ki.Prviot ~ekor za re{avawe na problemot e da se vidi dali toj e predizvikan od korisni~ka gre{ka ili od gre{ka na sistemot.Dali korisnikot ja udvoil gre{kata.Logirajte se na istata rabotna stanica za da vidite dali mo`ete da go udvoite problemot samite.Logirajte se na druga ista rabotna stanica za da vidite dali problemot e ograni~en na edna rabotna stanica ili postoi na site rabotni stanici. ^esto korisnikot misli deka toa e sistemska ima gre{ka,a toa e rezultat na toa {to korisnikot nema pravo da ja izvr{i taa zada~a.Nemoj da re{avate sami so toa {to }e mu obezbedite na korisnikot pogolemi prava so negovo dodavawe vo druga grupa ili so negovo obezbeduvawe na administratorski status. Mnogu e pote{ko da se re{i problem {to ne se povtoruva.Ako problemot ne e redoven,dadete mu instrukcii na korisnikot,sladniot pat koga }e se pojavi problemot da gi zapi{e nastanite po to~en redosled po koj se slu~ile tokmu pred da se pojavi problemot.Korisnikot treba da gi snimi site poraki za gre{ka koj se pojavile.Pred da potro{ite mnogu vreme za re{avawe na problemot, poglednete vo zapisite na va{iot tehni~ki oddel.Mo`e da e mo`no toj problem da ima istorija. Mnogu problemi imaat broj na mo`ni pri~ini.Za da razre{ite bilo kakov problem,sekoga{ proverete gi o~iglednite mo`ni pri~ini.Probajte gi re{enijata po red na prvo najlesnoto.Ako sistemot rabotel dobro posle negovata originalna konfiguracija i podesuvawa,treba da se zapra{ate:”{to se smenilo”? Koga pravite izmeni,pravete samo edna promena po edna.^esto promenata {to ja vr{ite za da popravite edna gre{ka doveduva do druga.Ako promenata ne go re{ava problemot,vratete ja konfiguracijata kako {to si bila i probajte so druga promena.Sekoga{ snimete go sekoe re{enie {to ste go probale i rezultatot.]e vi treba ovaa informacija ako sakate da go predadete problemot na drugi tehni~ari ili ako sakate da kontaktirate so tehni~kata poddr{ka od proizvoditelot. Ako va{ata mre`a koristi Windows operativen sistem,treba korisnikot da ja rebutira rabotnata stanica.^esto,restartiraweto na Windows kompjuter mo`e da go re{i problemot.Instalirawe na novi verzii na Windows aplikacii mo`e da napravat problem..DLL datotekite se zaedni~ki so Windows programite.Tie mo`e da se prepi{at od postari ili nekompatibilni datoteki so isto ime. Virusite se te{ki za pronao|awe bidej}i tie mo`e da se pojavat kako softverski ili hardverski problem.Ako korisnikot pred kratko vreme otvoril nekoj dodatok na e-mail,simnal nekoj fajl od internet ili loadiral nekoj nov program na rabotnata stanica ili server,treba da se posomnevate vo virus. Mre`ni problemi Problemite so nemo`nost da se pristapi do mre`nite resursi,e-mail ili internet se naj~esto mre`no konekciski problemi.^esto se problemite na kablite i konektorite.Vtori naj~esti povici kon tehni~kata poddr{ka se problemite na fizi~ko nivo.Sekoga{ proverete ja prvo fizi~kata konekcija. Eden na~in da se testira kabel e da se zameni rabotnata stanica so nekoja dobra.Ako smenetiot kompjuter mo`e da komunicira preku kabelot,toga{ problemot e vo originalniot kompjuter ili negoviot NIC. Mre`nite uredi kako hub-ovi,mostovi i NIC-ovi ~esto imaat mali sijali~ki za da poka`at deka konekcijata raboti.Ako sijali~kata za vrska ne e vklu~ena,toa poka`uva deka uredot ne prima signal od uredot na koj {to e prika~en.Nekoi uredi isto taka imaat sijali~ki za gre{ki za da uka`at na problem.Mre`nite problemi mo`e da se pri~ineti od promeni napraveni vo mre`nata konfiguracija.Mre`ata ne e to~no konfigurirana za da go vidi noviot ruter ili novata konfiguracija na IP adresa. Ako problemot ne e lokalno na rabotna stanica ili mre`en periferen ured, treba da go re{ite problemot na mre`ata.Slednive alatki ~esto se koristat za otkrivawe na mre`nite problemi. Network Performance Monitors Ovaa alatka na Windows NT vi dozvoluva da gi nadgleduvate performansite na sistemot vo realno vreme i da identificirate tesni grla vo CPU koristeweto,koristeweto na memorija ili I/O aktivosti. Zapis za sistemot (system Logs) Ako se somnevate vo mre`na gre{ka,mo`e da go proverite zapisot za sistemot. Ne site zapisi se kreirani isto.Mo`e }e treba da go konfigurirate sistemot za da go dobiete zapisot {to vi treba.Windows NT obezbeduva alatka nare~ena Event Viewer koja vi ovozmo`uva da gi gledate zapisite za sistemot.Event viewer vi dozvoluva da go selektirate tipot na nastani koi sakate da se prika`at.Mo`e da selektirate nastani od odreden mre`en segment,mre`en ured ili rabotna stanica,za odreden vremenski period. Crossover kabel Ova e mre`en kabel so smeneti pra}a~ki i priemni~ki `ici.Se koristi za konekcija na dva kompjuteri peer-to-peer bez hub. Hardverski Loop-Back Ova e konektor so pinovi za pra}awe povrzani direktno so prima~kite pinovi. Se koristi so dijagnosti~ki alati za da se testira pra}a~ki i priemni funkcii preku lokalen ured. TCP/IP programi TCP/IP protokolarniot program obezbeduva brojni programi so alatki {to mo`e da se apliciraat pri otkrivaweto na gre{kite vo mre`ata.
SNMP Baza na znaewa Mnogu proizvoditeli obezbeduvaat baza na znaewa so detalni informacii za nivnite produkti.Microsoft ima baza na znaewa nare~ena TechNet koja obezbeduva sekakov vid na informacii za Microsoft produkti i dokumenti so poznato problemi za tie produkti.Pove}eto od TechNet informaciite se dostapni on-lajn besplatno,no mo`ete da kupite i mese~en CD-ROM so u{te pove}e informacii. Proizvoditelite kako Compaq i Intel se zdru`ile zaedno za da obezbedat tehni~ki informacii za nivnite produkti na Technical Support Alliance Network (TSANet) web sajtot www.tsanet.org. Telefonska tehni~ka poddr{ka Mnogu pati problemot e pri~inet od gre{na konfiguracija na va{iot del.Generalno,ne e obvrska na proizvoditelot da ja konfigurira va{ata mre`a. Proizvoditelite obi~no napla}aat taksa za telefonskata tehni~ka poddr{ka. Mo`e }e treba da platite od minuta dodeka ste na linija ili mo`e da se pretplatite mese~no ili godi{no za da primate neograni~ena poddr{ka za pretplateniot period.Pred da se javite na telefonot za tehni~ka poddr{ka bidete sigurni deka: 1.Ste gi prou~ile site informacii {to vi se dostapni. 2.Ste izgotvile detalen zapis na sekoe re{enie {to ste go probale i negoviot rezultat. 3.Gi imate site identifikatori,seriski broevi,licenci i informacii za kontakt na servisi. [to e DNS? Dali nekoga{ ste se zapra{ale {to se slu~uva koga }e vlezete ili }e stisnete na web adresa vo va{iot prebaruva~?Kako va{iot kompjuter se konektira na sajtot koj go barate?Del od toa {to pravi ova da se slu~i e Internet Domain Name Service (DNS) servisot. Sli~no kako {to skoj telefon ima svoj identificira~ki broj,sekoj web sajt ili “domain” na internet ima svoja edinstvena IP adresa.IP adresite se 32 bitni broevi pretstaveni po ~etiri bajti oddeleni so to~ki.Sekoj bajt prezentira broj od 0 do 255,zatoa najgolemata IP adresa e 255.255.255.255. Na lu|eto im e te{ko da zapamtat 12 cifren broj,zatoa web sajtovite se identificiraat so imiwa kako www.sitename.com namesto negovata IP adresa. DNS e podato~na baza na imiwa i nivnite soodvetni IP adresi. Na po~etokot,sekoj kompjuter na internet ima{e lista na site domain imiwa i nivnite soodvetni IP adresi.No taa brzo stana pregolema.Sega bazata so podatoci za imiwata i nivnite prevodi vo IP adresi se odvivaat od kopmjuteri nazna~eni kako DNS serveri. Sekoj DNS server ima podatoci samo za domain-ite koi toj gi servisira.Koga kompjuterot pravi barawe do negoviot DNS,mo`no e toj DNS server da nema podatoci za da se odgovori na baraweto.Specijalni “root name” serveri imaat lista na DNS serveri so najvisoki domain-i.kako .org,.com,.edu i sli~no.Na primer,najvisokiot DNS za .com gi lista site imiwa od DNS serverite za domain-i koj zavr{uvaat na “.com”. Ako DNS serverot name podatoci da odgovori na baraweto,pravi barawe do root-name serverot.Toj mu vra}a adresa od serverot kade taa informacija mo`e da se najde. Sekoe domain ime na internet potrebno e da bide vo listata na najmalku dva DNS serveri.Ova e za ako eden DNS server padne,na baraweto za toa ime mo`e da bide odgovoreno. DNS isto taka preveduva IP adresi so domain-i.Ova i ovozmo`uva na serverite da go logiraat pristapot i na administratorite da izveduvaat odredeni administrativni zada~i i bezbednosni merki. Informaciite preprateni preku internet se delat na pomali paketi so TCP protokolot.TCP gi prika~uva IP adresite na baraniot domain na sekoj paket taka {to toj mo`e da bide rutiran do domain-ot.TCP isto taka gi prika~uva i IP adresite na bara~kiot kompjuter na paketite taka {to mo`e da se prati povraten odgovor. Koga }e vlezete ili stisnete na web adresa vo va{iot prebaruva~,DNS gi preveduva web adresite na sajtot vo IP adresi.Ova e samo del od prikaznata kako va{iot kompjuter se povrzuva do web sajtot koj {to go barate.
|
